Vlada i poslodavci versus sindikati

30. decembar 2008.

Socijalno-ekonomski savet nije postigao dogovor o primeni proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora. Sindikati prete tužbama i protestima.

Kada su nakon gotovo tri godine pregovora predstavnici Ujedinjenog granskog sindikata "Nezavisnost", Saveza samostalnih sindikata Srbije i Unije poslodavaca Srbije potpisali Opšti kolektivni ugovor, stvoreni su preduslovi za efikasniju zaštita prava zaposlenih.

Početkom novembra, ministar rada Rasim Ljajić potpisao je Odluku o proširenom dejstvu kolektivnog ugovora, koja omogućava njegovu primenu ne samo na zaposlene u firmama koje su članice Unije poslodavaca, već u svim firmama, uključujući i državne službe.

Istovremeno, Branislav Čanak, Ljubisav Orbović i Stevan Avramović potpisali su aneks Opšteg kolektivnog ugovora, a dogovoreno je da prošireno dejstvo stupi na snagu 1. januara 2009.

Međutim, pod izgovorom globalne ekonomske krize, Vlada Srbije i Unija poslodavaca predložili su da se za šest meseci ili godinu dana odloži primena proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora.

S druge strane, sindikati zahtevaju da se potpisano poštuje i da se topli obrok, regres i prevoz, u iznosu od 7.000 dinara, isplaćuju uz januarske plate.

Držeći se čvrsto svojih stavova i argumenata, Vlada i Unija poslodavaca sa jedne i sindikati sa druge strane, nisu postigli dogovor s tim u vezi na sednici Socijalno-ekonomskog saveta, koja je održana u petak, 26. decembra.

Da će sindikati teško uspeti da se izbore za svoje zahteve moglo se naslutiti već na osnovu izjave premijera Srbije Mirka Cvetkovića koji je rekao da je Vlada odlučna da očuva ekonomsku stabilnost u zemlji.

Vlada neće dozvoliti hiperinflaciju i masovni gubitak radnih mesta, rekao je Cvetković.

Upravo su radna mesta argument sa kojim je nastupila Unija poslodavaca, koja smatra da bi primena proširenog dejstva Opšteg kolektivnog ugovora značila samo jedno - otpuštanje radnika.

Nasuprot tome, sindikalci se zalažu za to da se sa primenom ugovora ipak krene od 1. januara, uz mogućnost da se kasnije pojedine odredbe, poput one o toplom obroku ili regresu, suspenduju.

I dok je Unija poslodavaca čak zatražila da istupi iz Ošteg kolektivnog ugovora, sindikati najavljuju štrajkove i prete tužbama.

U Ministarstvu rada i socijalne politike potvrdili su da i dalje razmatraju mogućnosti pronalaženja kompromisnog rešenja, odnosno da se samo odloži primena Opšteg kolektivnog ugovora.

Međutim, dodaje se da će, ukoliko se rešenje ne pronađe, i Vlada morati da povuče svoj potpis. A to bi istovremeno označilo i krizu socijalnog dijaloga u Srbiji.

 

Telekom ulaže oko 21 milijardu dinara u 2009.

17. decembar 2008.

Telekom Srbije planira da u 2009. godini uloži oko 21 milijardu dinara u razvoj tehnologija i usluga, ali je moguće da će plan biti smanjen, kazao je Ljubomir Rajšić iz Telekoma.

Prema podacima koje je Rajšić izneo na skupu u Privrednoj komori Srbije, Telekom je ove godine uložio oko 21,6 milijardi dinara, od čega oko 12 milijardi dinara u fiksnu telefoniju, oko 7,5 u mobilnu telefoniju i oko tri milijarde dinara u multimedijalne tehnologije.

Rajšić je među velike investicije Telekoma ubrojao uvođenje ADSL priključaka, izgradnju oko 1.000 kilometara optičkih kablova, kao i instaliranje sistema za konferencije na daljinu Teleprezens (Telepresence) na četiri lokacije i uvođenje televizije preko internet protokola (IPTV).

"Za 2009. godinu planira se isti tempo investicija, ali smo nedavno dobili nalog da proverimo sve projekte koji su u toku i da radimo samo one projekte koji su neophodni", kazao je Rajšić i dodao da u ovom trenutku ne može da kaže koliko će to uticati na planove.

Za 2009. godinu planirano je ulaganje od oko 12 milijardi dinara u fiksnu telefoniju, oko pet milijardi u mobilnu telefoniju, dve milijarde dinara u informacione tehnologije i 1,3 milijarde dinara u multimedijalne tehnologije.

Beta

 

Radujko: Država da odredi način privatizacije

15. decembar 2008.

Radujko: Država da odredi način privatizacije

Generalni direktor "Telekoma Srbija" Branko Radujko izjavio je da bi način privatizacije tog preduzeća trebalo izabrati zavisno od toga šta vlasnik, odnosno država, time želi da postigne.

Ako želi više novca za određeni paket akcija, analize pokazuju da je tenderska prodaja optimalnije rešenje, a ako je cilj razvoj tržišta kapitala i aktivnije uključivanje građana u ekonomski život, rešenje je inicijalna javna ponuda (IPO), rekao je Radujko u intervjuu "Ekonomistu".

"Država će morati da odluči šta će da radi. Privatizacioni savetnik je izabran i videćemo da li će on predložiti strategiju IPO ili će preporučiti neki drugi model privatizacije", dodao je on.

Imajući u vidu trenutno stanje na tržištu, Radujko je istakao da ukoliko država i dalje želi da podstiče razvoj "Telekoma" u regionu, a time i svoj uticaj, logično bi bilo da zadrži većinski deo i u tom slučaju "treba podići stepen korporativne kulture da bi 'Telekom' opstao na konkurentnom tržištu".

"Druga opcija je da država, ukoliko odluči da ne bude dominantan vlasnik, izabere način na koji će prodati svoje akcije. Trebalo bi pažljivo razmotriti koliki paket akcija bi to bio", naveo je on.

Radujko je naglasio da se zalaže za liberalizaciju tržišta fiksne telefonije jer, "Telekom" "nosi balast monopola u fiksnoj telefoniji, a nema nikakve koristi od toga".

On smatra da konkurencija može samo da pospeši rad onog ko je do tada bio monopolista.

"Ne plašimo se konkurencije, naprotiv, radujemo joj se. Iskustvo koje imamo u mobilnoj telefoniji i na tržištima Bosne i Hercegovine i Crne Gore daje za pravo ovakvom našem stavu", rekao je on.

Radujko je naveo i da su u narednoj godini neophodne investicije "Telekoma" od 260 miliona evra da bi se približio cilju da u Srbiji nema više dvojnika ili domaćinstava bez fiksnih telefona.

Imajući u vidu globalnu krizu i obavezu od 300 miliona evra za otplatu zajma za "Telekom Srpske", jasno je da akvizicija sledeće godine neće biti, kazao je direktor "Telekoma".

Tanjug, Ekonomist

 

Generalni štrajk u Grčkoj, protest u Beogradu

12. decembar 2008.

Dok je više od deset hiljada ljudi protestovalo u sredu, 10. decembra, u centru Atine na demonstracijama protiv ekonomske politike vlade, jednočasovni protest ispred zgrade Vlade Srbije okupio je, kako izveštavaju mediji, tek nekoliko stotina ljudi.

Protest zbog teškog materijalnog položaja i otpuštanja radnika u Srbiji organizovali su Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata i Konfederacija slobodnih sindikata – koja okuplja sindikate najvećih javnih preduzeća u Srbiji, uključujući oba reprezentativna sindikata u Telekomu Srbija.

Da li zbog nepoverenja zaposlenih u sindikate ili zato što u poslednje vreme niko od nadležnih ne strahuje od ovakvih vidova okupljanja, protestu je prisustvovalo tek nekoliko stotina ljudi, iako samo reprezentativni sindikati u Telekomu imaju više od 6.000 članova.

Protest je završen razgovorom sindikalnih predstavnika sa predsednicom Skupštine Srbije Slavicom Đukić-Dejanović.

Istovremeno, zbog demonstracija dve najveće sindikalne organizacije - Generalne konfederacije Grčke i Sindikata državnih službenika, u Grčkoj nije radio gradski prevoz, aviosaobraćaj, kontrolori letova i aerodromske službe, bankarski službenici, lučki radnici, novinari i državni službenici, lekari, učitelji i profesori.

Stotinak demonstranata iskoristilo je i ovu priliku za nerede koji već nekoliko dana potresaju Grčku zbog ubistva tinejdžera Aleksandrosa Grigoropulosa.

Takođe, i međunarodni aerodrom "Feriheđ" u Budimpešti bio je blokiran u sredu zbog štrajka koji su pokrenuli dva glavna sindikata na aerodromu.

 

Telekom plaća 100.000 evra za novogodišnji doček

27. novembar 2008.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas kaže da će "Telekom Srbija" platiti honorar od 100.000 evra za sve učesnike novogodišnjeg koncerta u centru Beograda.

Goran Bregović sa svojim "Orkestrom za svadbe i sahrane", pobednica "Evrovizije" Marija Šerifović i Ana Stanić nastupiće na novogodišnjem koncertu u centru Beograda, potvrdio je Đilas.

Honorari pevačima koji će zabavljati građane na dočeku 2009. godine u centru Beograda neće biti isplaćeni iz gradskog budžeta, već će te troškove snositi "Telekom Srbija".

Iz gradskog budžeta biće finansirani samo zakup bine i ozvučenja.

Đilas kaže da je od svojih saradnika tražio da se doček Nove godine organizuje na jednom mestu u centru grada i da pronađu sponzora koji bi platio honorare učesnika.

"U dogovoru sa 'Telekomom Srbija', koji snosi troškove honorara muzičara, određeno je ko će nastupiti na dočeku Nove godine. 'Telekom' će za nastup Bregovića, Marije Šerifović, Ane Stanić i orkestra iz Bugarske platiti oko 100.000 evra", kazao je Đilas.

On navodi i da nije prihvatio prvobitni predlog da se organizuje glamurozni doček Nove godine na kome bi nastupili pevači iz bivših zemalja SFRJ, jer bi to koštalo gradski budžet oko 50 miliona dinara.

Press

I dok je Telekom Srbija spreman da izdvoji novčana sredstva za doček Nove godine, na kome sam organizator pokušava da uštedi u situaciji globalne ekonomske krize, plata zaposlenih u osnovnoj delatnosti u najuspešnijoj srpskoj kompaniji iznosi oko 30.000 dinara. S tim u vezi podsetimo da je, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, prosečna neto zarada u oktobru iznosila je 34.311 dinara, a na teritoriji Beograda 41.565 dinara.